UKRALI SMO LEPU DISKUSIJU SA JEDNOG SAJTA ZA VAS!
Jedna od, po mom skromnom mišljenju, najperspektivnijih grupa tog tužnog i teškog vremena. Kaseta obiluje interesantnim pesmama braće Andrejek i ekipe, od kojih je “Sačeekaj dan” sigurno među najboljim baladama snimljenim na ovom prostoru (sa sve pratećim vokalom izvanredne, tada mlađahne Cece Slavković. Tu je i sjajna obrada legendarnih The Doors “Velik kao on” (“Hello, I Love You”), ali i sjajne, autorske, dvosmislena “Mamu-ti-jesmo” (…”babu-ni-jesmo”…) a la RHCP i hit “Moon Is Tonight”, koja bi možda u nekoj drugoj zemlji tada postala vrlo slušana. Na žalost, poput mnogih bendova tog vremena, i Cenzura štampe je otišla u istoriju posle samo jedne kasete, ali ima nas koji ih se još uvek sećaju!
Momci, ja sam nekada svirao u tom bendu. Ako hocete detalje, javite se. Ja u stvari na sva moguca vrata takodje nesto trazim… 90-91 godine smo snimili spot u SNP u Novom Sadu.
1990, nekako preko leta, u diskoteci kod nas u Odzacima, sretoh Randju (Randjelovic Dejan) i Kempesa (Igor Andrejek), koji su me onako stidljivo zamolili da dodjem da sviram kod njih u bend. Randju sam znao jos od 5-tog razreda osnovne. Kempesa nisam poznavao iako sam cuo da nesto sviruckaju zajedno.Ja sam u to vreme bio bez benda i rek’o ‘ajd’ da vidimo kakva je to grupa. Dogovorimo probu, ja dodjem tamo, a tamo bili Pop (bubanj – Aleksandar Popovic), Vlada Radosavljevic (Bas gitara), Randja (gitara) i Kempes (vokal). Poceli oni svirku a ja gledam. Inace, Randja i ja smo takoreci generacija, ja ‘72 a on ‘71 a svi ostali, par godina mladji, tako da nisam bas puno ocekivao od te njihove svirke. Bre i ja sam bio klinac, bila mi osamnaesta, a njima “tek nekih” 16…Ja sam vec imao nekog r’n’r iskustva ali oni nista… Kako rekoh, od njihove svirke nije bilo nekog selameta. Svirali su skidane stvari tipa “Bejbe-bejbe-du-d-lokomosxn”. Ja sam bio okoreli rocker tako da kad sam ustek’o gitaru, i pridruzio im se u svirci, bilo je jako primetljiva razlika u konacnom efektu. Oni su tehnicki bili jako slabi, pa sam mogao da se izivljavam do mile volje. Posle probe, Pop se zamalo nije upis’o od srece sto sam ja dosao u njihov bend. A Kempes je verovatno kod kuce pricao dozivljaje sa probe, pa je vec na sledecu probu doveo buraza Ivicu, i onda je to krenulo onim vec sada legendarnim putem.
Da, bend je iz Odžaka. Ono kao, Cenzura Stampe, bend iz Novog Sada, to je bilo vise kao marketinski potez, kako publika da te shvati ozbiljno ako kazes da si iz Odzaka… u to vreme smo tako razmisljali, ali nije ni taj Novi Sad bio daleko od istine, Šuki (Ivica Andrejek), Kempes i ja smo vecinu vremena ionako provodili u NS-u. Kempes i ja smo tamo isli u srednju skolu (razlicite), a Shuki je studirao pravo.
Elem, da se vratim prici:
Kad je Ivica dosao na probu, odmah je uzeo stvar u svoje ruke. Kad ovo kazem, mislim to bukvalno. Vladi je uzeo bas gitaru iz ruke i poceo da “vodi” probu. Meni je to samo imponovalo, jer kako rekoh u prosloj prici, momci su bili tehnicki jako slabi, pocetnici, a Shuki je bio muzicar. Odmah smo nasli zajednicku ree. Šuki je bio orientisan na alternativu a ja na hard rock, pa su ti prvi rifovi zvucali vrlo zanimljivo i obecavajuce. Iako je Suki na toj probi zeleo da izgleda samo kao savetnik, mislim da je svima bilo jasno, da sa Sukijevim idejama i muzickom potkovanoscu bend dobija novog clana.
Vec na narednoj probi je Suki izjavio, da ima nekoliko svojih pesmica koje je jos davno sastavio, neuklapaju se u njegovu trenutnu filozofiju, jer imaju komercijalnu notu, ali da bi voleo da ih prezentuje javnosti i da je Cenzura Stampe pravi bend da odsvira ove pesmice. I krenusmo da aranziramo te Sukijeve ideje. Teda je pocelo da se formira jezgro Cenzure. Vlada Radosavljevic je u vrlo kratkom roku izasao iz benda. Jadnik, bio je mlad i na bas-gitari pocetnik, tako da je “predao stafetu” Sukiju, koji je sada sam svirao, ono sto je zahtevao od Vlade, a Vlada to nije umeo… Randja je takodje ubrzo odustao, pa sam ja preuzeo kompletnu ulogu gitariste i imao sam sta da radim da popunim praznine koje je svirala druga, Randjina, gitara. Postali smo kvartet; Pop, Kempes, Suki i ja. Bilo je dobro tako. Pop je lupao bubnjeve, pocetnicki ali dobro. Brzo je ucio. Kempes je bio tvrdji orah. Zeleo je da bude frontmen po svaku cenu, ali svima je bilo jasno, da je GLAVA benda Ivica. Moram da kazem, iako su braca, Kempes je sve ono sto Shuki nije. Cesto je to pravilo trzavice medju svima nama, ali nekako smo umeli da se nosimo sa tim.
No, puno smo vezbali odsvirali pesmice na nekoliko gitarijada i resismo da udjemo u studio. Iako smo imali pesama za citav album, dogovorilili smo se da izaberemo cetiri najudarnije i snimimo ih studijski.
Band je postojao sve do 1997. uradio još dosta spotova snimaka i nastupa. prošla gomila ljudi. u to vreme zajedno sviramo i družimo se sa love huntersima. cenzura sredinom devedesetih upliva u neku evršau fazu. skoro sam navatao dosta spotova s nekih vhs-a. eak sam letos i imao plan da na dvadesetogodišnjicu banda napravimo svirku,al ostade na tome.lepo iskustvo. razne sudbine zadešiše mnoge elanove banda. inžinjeri, tonski snimatelji, producenti,ugostitelji,glumci,sudije,automehanieari,privatnici,emigranti,muzikanti…
cenzura stampe … tamo gde ne pripadam… I ja se secam ove grupe, i sve do ovog dana imam i kassettu. istina nisam puno svirao sa ovom grupom ali se jako vividno secam na snimak ove kassette ja sam svirao trubu
Cenzura štampe – Tamo gde ne pripadam (1992)
A1. Uvod
A2. Electric Chair
A3. Mamu-ti-jesmo
A4. Zivot ide dalje
A5. Svest
A6. Scaramouche
B1. Moon Is Tonight
B2. Velik kao on (Morrison)
B3. Tamo gde ne pripadam
B4. Sacekaj dan
B5. Ljuljaska
